Može li se proizvesti povrće uz minimalnu upotrebu pesticida?

Naravno da može.

Strah od propadanja useva, veštači nametnut od uvoznika pesticida i njihovih "agronoma" stvorio je jednu lošu proizvodnu praksu, koja se ogleda u preteranoj upotrebi pesticida, a sve zbog finansijke koristi pojedinaca. Ta negativna praksa čini veliku štetu proizvođaču (koji se direktno truje preteranom primenom pesticida) i njegovim kupcima (koji uglavnom ne znaju šta jedu i koliko je to zdravo).

 

Šta uraditi?

Prvo je potrebno shvatiti da zaštita bilja nije osnova proizvodnje, već samo jedan mali pomoćni segment. Princip zdrave i pravilne proizvodnje mora staviti biljku u prvi plan. To pre svega znači primeniti sve fitosanitarne i agrotehničke mere koje imaju za cilj smanjenje populacije patogena ili štetočina sa jedne i jačanje imuniteta biljke sa druge strane:

Fitosanitarne mere: sakupljanje i spaljivanje zaraženih biljnih ostataka, usitnjavanje i zaoravanje zaraženih biljnih delova posle žetve/berbe, pranje mašina, dezinfekcija alata, dezinfekcija objekata, pranje ruku, dezinfekcija zemljišta, dezinfekcija semena...

Agrotehničke mere: izbor parcele, prostorno odvajanje od srodnih kultura, plodored, kvalitetna obrada zemljišta, rad na bankovima, vreme setve / rasađivanja, stvaranje uslova nepogodnih za razvoj patogena (optimalan sklop useva, dobra ventilacija, pravilno navodnjavanje)...

Uticaj pogrešnog navodnjavanja na pojavu bolesti

Prečesto navodnjavanje i navodnjavanje u poslepodnevnim časovima (u prolećnim mesecima) značajno doprinosi povećanju vlage vazduha u zatvorenom prostoru, što predstavlja odlične uslove za razvoj gljivičnih obolenja. Posledice takvih navodnjavanja npr. kod paradajza, ogledaju se u pojavi Botritisa, Fulvije, plamenjače (od juna)... Hemijska sredstva nisu svemoguća i ona će moći pomoći u nekim normalnim uslovima, ali u uslovima odličnim za razvoj bolesti, sredstva neće biti efikasna.

U smislu prevencije bolesti useva izuzetno je bitno imati pravilno navodnjavanje, jer ukoliko je ono ispravno (pravilna dinamika navodnjavanja, trajanje navodnjavanja i vreme (u smislu doba dana - obično prepodne)) uslovi za razvoj bolesti će biti lošiji i bolest će napredovati ili mnogo sporije ili neće uopšte.

Uz adekvatno navodnjavanje bitno je i vršiti pravilnu prihranu useva. U tom smislu bitna je količina hrane (da biljka nije gladna, ali ne valja ni ekstremno preterivanje) i odnos NPK. Odnos NPK zavisi od useva koji se gaji i faze razvoja istoga. Za tu namenu mogu poslužiti naše preporuke za prihranu useva, koje su se inače odlično pokazale. Tu je dalje bitan odnos azota (N) i kalijuma (K), gde imamo osnovno pravilo da će suvišak azota oslabiti imunitet biljke, a suvišak kalijuma popraviti imunitet.

Prećenje vremenskih uslova u smislu smanjenja upotrebe fungicida

Gljivična obolenja značajno usporavaju svoje napredovanje na višim temperaturama, pa se smatra da već na temp. preko 28°C nema razvoja većine gljivičnih obolenja, pa nema potrebe ni za primenom fungicida. 

Praćenje pojave štetočina u smislu smanjenja primene insekticida

Insekticide smatramo najopasnijim za ljudski organizam i oko primene istih treba obratiti veliku pažnju. Postavljanjem lepljivih ploča na ulaze u objekte i redovnom kontrolom istih mogli bismo pratiti pojavu štetočina i razvoj njene populacije, te na osnovu tih saznanja odrediti kada i sa čime vršiti zaštitu.

Vođenje knjige zaštite

Jeste osnovna obaveza svakog odgovornog proizvođača, jer "stručno" lice uvidom u knjigu zaštite lakše može pomoći usevu.

Poštovanje karenci

Poštovanje karence jeste osnovna ljudska i moralna obaveza svakog proizvođača. Karenca predstavlja minimalni period vremena koji mora da protekne od tretmana do berbe ploda.

Pesticide treba posmatrati kao lek za biljku. To znači da ukoliko se pravilno primeni, pesticid ima korisno i lekovito dejstvo. Sa druge strane, nepravilna primena, od kojih je najopasnije nepoštovanje karence, može imati velike i štetne posledice po kupca (konzumenta) tretiranih proizvoda. 

Imajte uvek u vidu da je zakon propisao karencu, tj. neophodni minimum vremena koje mora proteći od tretmana do berbe i da nepoštovanje karence dovodi do trovanja korisnika. Taj korisnik može biti svako od nas ili njegovo dete.

Nadamo se i verujemo da će u narednom periodu pružanje tendencioznih i/ili pogrešnih saveta, nesavesno tretiranje i nepoštovanje karenci biti zakonski najstrože sankcionisano.

Primena starih preparata

Na našem oglednom polju uglavnom koristimo stare, dobro poznate preparate. Većina su kontaktni (mankozeb, propineb, bakar) i dosta povoljniji od sistemičnih preparata zvučnog imena. Želimo da istaknemo da u uslovima dobre agrotehnike, zaštita postaje potpuno sporedna stvar i da se sa starim proverenim preparatima može proizvesti kvalitetan i zdravstveno ispravan usev.

Primena preparata na bazi bakra

Obavezno u toku vegetacije, makar 1-2 puta primenite preparate na bazi bakra. Zabluda je da se ovi preparati ne mogu primeniti za vreme cvetanja. Jedina ograničenja su da se oni ne primenjuju na visokim (>25°C) ili niskim (<15°C) temperaturama i da se mora paziti prilikom mešanja sa drugim pesticidima ili folijarnim đubrivima.

Napomenuo bih da jedan naš saradnik, koji inače vodi proizvodnju više povrtarskih kultura na preko 50 ha jednostavno ne može zamisliti zaštitu bez primene bakra. Njegovo iskustvo i iskustva sa terena su pokazala da iako kontaktni preparat, u mnogim situacijama, efikasniji je od niza novih sistemičnih i lokal sistemičnih preparata.

Primena bioloških mera borbe protiv štetnih insekata

Od prve godine, kada smo započeli biološku zaštitu useva u Srbiji, primetili smo da zbog smanjene primene pesticida biljke izgledaju mlađe, svežije, zdravije i da je potencijal tih biljaka veći (veći broj zametaka, kvalitetniji vrh biljke...). To smo takođe primetili kada smo radili uporedno poređenje oplodnje bumbarima i hormonom na 45 hibrida paradajza.

To bismo najlakše uporedili sa ljudskim organizmom, koji pod uticajem prevelike količine lekova negativno reaguje na iste. Tako se ponaša i biljka, pa u uslovima prevelike koncentracije, postigne se suprotan efekat.

Biološke mere borbe predstavljaju prirodan način borbe sa pojedinim štetnim organizmima i kao takav, dobar je za biljku i za krajnjeg korisnika.

Primena zaštitne opreme

Bez adekvatne zaštitne opreme niko ne sme vršiti zaštitu pesticidima. Koliko god smatrali pesticide lekom za biljku, u koncentraciji koju imamo prilikom prskanja, gde dolazi do udisanja, nanošenja na kožu i sl. ti preparati su otrov, koji u kraćem ili dužem periodu mogu dovesti do niza velikih zdravstvenih problema. 

Osnovna namera ove stranice jeste uticaj na proizvođače da pravilno primenjuju pesticide, smanje prekomernu upotrebu i poštuju karence preparata.