Puževi golaći (Arion hortensis, Deroceras agreste, D. reticulatum)

Telo puževa je bez ljušture i prekriveno sluzastom prevlakom. Javljaju se pretežno na vlažnim terenima, a u uslovima visoke vlažnosti, pri dužem kišnom periodu, njihovo prisustvo je moguće utvrditi na svim mestima. Danju se nalaze na skrovitim mestima, a hrane se u predvečerje i noću. Njihovo prisustvo se uočava po sluzastim tragovima koje ostavljaju za sobom.

Štetnost: Od puževa golaća stradaju sočni, meki plodovi na kojima usled napada nastaju oštećenja u vidu udubljenja i takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Na listovima puževi svojom ishranom prave štete nalik prozorčićima, a na korenu i krtolama prave šupljine.

Suzbijanje: Uništavanje korova i biljnih ostataka značajne su mere kontrole brojnosti ovih štetočina. Na manjim površinama i okućnicama gde su pojedine biljke oštećene suzbijanje se može obaviti mehaničkim putem – sakupljanjem i uništavanjem. Međutim, na većim površinama uništavanje puževa izvodi se hemijskim merama. Sa tretiranjem useva početi u popodnevnim časovima i granule rasturati između redova biljaka pri čemu voditi računa da sredstvo ne padne na biljku. Preparati za te svrhe su: Mesurol granulat ili Pužomor – GR. Sredstva koja izazivaju brzu dehidrataciju sluzi na puževima, kao što su: prah kreč, gips, stipsa, pepeo mogu se upotrebljavati za suzbijanje samo u ograničenim uslovima, jer nemaju efekta u kišnim godinama.